Moje druženje sa engleskim jezikom je počelo vrlo rano i uvek je bilo to, druženje a ne obaveza. Pamćenje i upotreba novih reči, korišćenje novih struktura uvek mi je sa lakoćom išlo i nikako nisam mogao da shvatim kako to nekome može teško da padne. Iz toga se nekako i iznedrila potreba da i drugima učinim učenje engleskog zabavom a ne teretom.

Nakon završenog filološkog fakulteta, radio sam u nekoliko škola stranih jezika sve dok mi jednom prilikom dobra prijateljica Jovana, sa kojom sada i radim, nije predložila da „svratim“ u Tom i Emu. I od te 2012 sam ovde. Ne postoji ništa lepše nego kada pronađete mesto gde vaša osobenost nije prepreka već poželjna stvar, gde su vam kolege ujedno i prijatelji, gde je posao sve sem dosadan i gde sa entuzijazmom dočekujete nove izazove. Verujte mi na reč.

Kao nepopravljivi optimista, na časovima koristim dosta humora, kratke filmove i knjige kako bih predavanja učinio kako interesantnim tako i relevantnim. Neverovatan je osećaj kada neko od vas nešto nauči i to isto primeni i u drugim sferama svog života. A još i kad taj neko vas nečemu nauči, pa zar postoji išta bolje? Siguran sam da ne.