Engleski jezik je u mom životu bio prisutan od najranijeg detinjstva, jer se moja mama, sada već penzionisani profesor engleskog, trudila da svoju ljubav prema jeziku prenese na sestru i mene. Već od prvih pesmica, slova i reči bila sam sigurna da će engleski na ovaj ili onaj način biti zauvek deo mog života. Ipak, u srednjoj školi zainteresovala sam se i za neke prirodne nauke i kao ‘vukovac’ imala tu mogućnost da upišem bilo koji fakultet, ali sam se na kraju ipak odlučila za filološki i nisam se pokajala.

U Tom i Emu sam došla kao apsolvent, po preporuci svoje najbolje drugarice koja je tu već neko vreme radila, i sticajem okolnosti vrlo brzo dobila svoju prvu grupu, klince, koji sada, nakon skoro punih 12 godina polažu ispite najviših nivoa znanja. Uz njih, i mnoge druge sam i ja odrastala, sticala značajna iskustva i zavolela posao koji je definitivno i mnogo više od toga. Pored rada sa decom svih uzrasta, u Tom i Emi sam se između ostalog bavila i organizacijom različitih vannastavnih aktivnosti i projekata, a u saradnji sa pojedinim agencijama sam godinama vodila đake u letnje kampove engleskog u zemlji i inostranstvu. Energiju za rad najviše dobijam od samih djaka, njihovog poverenja i odnosa koji godinama gradimo, kao i znanja koje stiču i pokazuju u komunikaciji, ali i na različitim internacionalnim ispitima. Svoje poslovne uspehe uvek delim sa kolegama, čija podrska mi beskrajno mnogo znači, a poznanstvo sa jednim od njh učinilo je moj život potpunim u svakom smislu. Naša ćerka Nađa, sa nepune tri godine, već zna engleski alfabet i pevuši pesmice na engleskom, tako da mislim da mogu da kažem da se istorija nekako ponavlja.