Tijana Stakić

Engleski jezik je veoma rano postao neophodan u mom životu jer sam se, zbog prirode posla mojih roditelja, obrazovala u inostranstvu. Pohađala sam međunarodnu školu u Tanzaniji i Britansku srednju školu u Kuvajtu. Naravno, na engleskom jeziku. Kada sam rešila da se vratim u Srbiju i da ovde studiram – engleski jezik je bio logičan izbor.

Još u srednjoj školi preko leta sam zarađivala radeći sa decom u letnjim kampovima. Znajući to, moja majka, direktorka škole Tom i Ema Vesna Stakić, poverila mi je predškolsku grupu dok sam još studirala. Deca iz te grupe danas su punoletni ljudi.

Rad sa najmlađima, onima koji tek uče boje na engleskom i danas me ispunjava jednako kao i pre više od decenije. U međuvremenu, radila sam sa raznim uzrastima, usavršavala se na seminarima a uključena sam i u poslove vezane za organizaciju rada škole. Ipak, najveće zadovoljstvo mi je kada shvatim da su i moji đaci, kao i ja, došli do faze da ponekad čak i misle na engleskom jeziku.